Potrebno je: jedna obična čaša, sirovo jaje, voda i pojedina EL so. Čašu puniti vodom dotle dok ne bude moglo da se stavi jaje, a da voda ne prekipi. Jaje tone na dno. Sada brižljivo umešati par dekagrama SOLI u vodu. Jaje se postavlja na vrh i počinje da „lebdi“. Ukoliko dodaš još više SOLI, jaje lagano ide u vis. Možete ponovo da ga pustite da padne tako što ćete dodati normalnu vodu iz vodovoda. Objašnjenje za ovu "vradžbinu" je sasvim jednostavno: Jaje je samo malo teže od količine vode koju potiskuje. Rastvaranjem SOLI jaje ne postaje lakše, ali voda postaje teža. Što se više dodaje SOLI, to će jaje biti lakše u odnosu na vodu - dok na kraju ne počne da pliva.

Preko maslaca zagrejanog u staklenoj posudi sipa se hladna SLANA voda koja treba potpuno da pokrije maslac. Dobro zatvoriti staklenu posudu.

Naravno i kod SOLI postoje različite karakteristike i kvalitet, a time i razlike u ukusu. Čak i kad su one samo neznatne, stručnjaci ih prepoznaju.

SO je elementarni sastavni deo našeg tela, koji je potreban za životno važne funkcije. Prosečno žena dnevno uzima oko 6 grama soli, a muškarac oko 8 grama, otprilike 2 do 3 kg godišnje.

MOLIMO da ovaj eksperiment vršite samo sa dozvolom i kontrolom odraslog lica !!! U interesantnom eksperimentu možete u kući na malo da dokažete celokupnu proizvodnju soli kao što se ona odvija u rudniku soli ili u solani, na veliko. Izmeriti 3 dekagrama soli - to je privatni rudnik. U loncu so rastopiti u vodi - to je vaša kaverna u kojoj pravite dobijate zasićenu otopinu soli. Onda otvarate svoju solanu, tako što lonac stavljate na šporet i kuvate slanu vodu (time se pravi „kuvalo soli“ ). Slana voda mora pažljivo da se kuva dok sva voda ponovo ne ispari. Ali pazite! So ne sme da zagori. Kada ispari sva voda, ostaje bela korica u loncu. Izgrebite je i probajte! To je sama so. I kada novo dobijenu so izmerite, dobićete ponovo tačno 3 dekagrama. So koja je nevidljivo nestala u slanoj vodi pošto ste je rastvorili, ponovo je tu.

Što su igre interesantnije, to je žurka uspešnija. Igra koja uvek predstavlja zadovoljstvo, a osim toga je dobar test za čulo ukusa, je „ukus soli“. Pripremite 6 istih čaša i numerišite ih od 1 - 6. U svaku čašu se sipa ista količina vode i onoliko kafenih kašičica soli koliki je broj na čaši. Dakle, u čašu 1 jedna kašičica, u čašu 2 dve kašičice itd. Igraču koji je na redu se zatvaraju oči. Samo prema ukusu (umočiti prste i olizati) on mora da pravilno poređa čaše od 1 do 6. Vi zapisujete redosled i onda konstatujete ko je pobednik: Pobedio je onaj ko čaše pravilno razvrsta.

Sa SLANIM testom mogu da se prave ljupki pokloni, novogodišnji nakit i figure - to je sasvim jednostavno, bez napora i jeftino. Šolja SOLI, šolja brašna, pola šolje vode i kašika ulja se dobro zamešaju. Onda se testo umota u foliju da se ne bi isušilo. Napravljeni i modelirani predmeti se tada nekoliko dana postave u nekoj toploj prostoriji da bi mogli da se osuše. Ukoliko to treba brže da se obavi, oni se na plehu za pečenje nekoliko sati stave u toplu pećnicu na 50-70 stepeni. Na kraju, mala umetnička dela mogu da se grundiraju pokrivnim bojama i posle toga oboje šareno i lakiraju.

To je sigurno poznato. Ali sa ovim eksperimentom ti to možeš da dokažeš. Rastvoriti dve kašike soli u čaši vode. Onda na oba pola baterijske džepne lampe pričvrsti komadić bakarne žice. Postaviti obe žice u slanu vodu (ali ne smete da je dodirnete!) i posmatrajte šta će se dogoditi! Na negativnoj žici se pojavljuju mehurići, na pozitivnoj žici nastaje žućkasto zelenkasta prevlaka. Električnom strujom se so rastvorila u njene sastavne delove. Natrijum soli se odmah vezuje sa vodom u natronsku lužinu. Pri tome je gasoviti vodonik slobodan - to su mehurići koji se podižu. Hlor iz soli se vezuje sa bakrom pozitivne žice u bakar hlorid - to je žuto zelena prašina. Ceo postupak se zove „elektroliza“.

Obična kockica leda pliva u činiji sa vodom. Ko može da je izvadi šibicom? Odaćemo vam trik: pred očima začuđenih gledalaca ponovo staviti šibicu na kockicu leda, posuti tajnim belim čarobnim prahom - i izvaditi kockicu leda sa šibicom. Kockica leda se lepi tako kao da je prirasla! Čarobni prah nije ništa drugo - nego obična so! Kockica se malo otapa po površini kada se malo pospe, ali voda se ponovo zamrzava. Na taj način se zamrzne i šibica, kockica leda se tako „lepi“.

Dobar savet iz vremena naših baka: malo SOLI staviti da se istopi na jeziku i najupornije štucanje će prestati.